Pri­li­kom pro­mo­ci­je knji­ge dr Go­ra­na Ko­ma­ra „Le­da­ri iz Ka­me­nog kod Her­ceg No­vog i ka­men­sko-ubalj­ski spor“ u se­lu Ka­me­nom broj­ni mje­šta­ni su ima­li pri­li­ku da se podsjete na za­ni­ma­nje ko­je je bi­lo de­ce­ni­ja­ma pa i vje­ko­vi­ma raz­vi­je­no u or­jen­skim se­li­ma. Ri­ječ je o va­đe­nju le­da iz sni­je­žnih ja­ma i nje­go­va pro­da­ja na pri­mor­ju. Pred či­ta­o­ci­ma je knji­ga zbor­nik ko­ji po­kri­va sa­dr­ža­je o to­me ka­ko je jed­no za­ni­ma­nje bio naj­ja­sni­ji vid pre­ga­la­štva or­jen­skog gor­šta­ka na pu­te­vi­ma odr­ža­nja na svom sta­ni­štu, iz­ra­ža­van je dje­lat­nim za­ni­ma­njem va­đe­nja le­da iz du­bo­kih ja­ma ove pri­mor­ske pla­ni­ne. Autor knji­ge, Ko­mar, kao po­zna­ti pla­ni­nar i po­zna­va­lac Or­je­na uz od­lič­nu do­ku­me­nta­ci­ju iz du­bro­vač­kog i dru­gih iz­vo­ra i ar­hi­va, maj­stor­ski, je „pli­vao” kroz pro­stor i vri­je­me i ta­ko po­ka­zao ka­ko se pre­pli­ću pro­šlo i ovo­vre­me­no. To je za­ni­ma­nje ko­je po­mi­nje i Fer­nan Bro­del, ve­li­ki iz­u­ča­va­lac Me­di­te­ra­na, za­ni­ma­nje ko­je je do­no­si­lo eko­nom­sku ko­rist mno­gim na­ro­di­ma Me­di­te­ra­na. Uz ovu ocje­nu, na pro­mo­ci­ji se ču­lo i niz pred­lo­ga ka­ko pro­šlost po­ku­ša­ti va­lo­ri­z­o­va­ti u bu­duć­nost.
– Ko­ma­rov rad sva­ka­ko ni­je kam­panj­ski po­du­hvat na­pi­san u krat­kom pe­ri­o­du, sa­sta­vljen za od­re­đe­nu pri­li­ku. Ovaj rad je kom­pi­la­ci­ja auto­ro­vih vi­še­de­ce­nij­skih is­tra­ži­va­nja. Isto­rij­ski okvir je iz­ra­zi­to du­ga­čak, po­či­nje vje­ko­vi­ma una­zad, te za­vr­ša­va sre­di­nom pro­šlog vi­je­ka. Isto­rij­ski do­ga­đa­ji su ima­li svoj tok, pro­šlost ne mo­že­mo i ne smi­je­mo is­pra­vlja­ti, ali na bu­duć­nost mo­že­mo i tre­ba da uti­če­mo. Ja­me sni­je­žni­ce, ne­ka­da sa­mo nu­žnost, za­tim iz­vor eg­zi­sten­ci­je, sju­tra bi mo­gle po­no­vo po­sta­ti mje­sto pro­spe­ri­te­ta, ali ovoga puj­ta kroz tu­ri­zam, re­kao je na pro­mo­ci­ji po­zna­va­lac Or­je­na Želj­ko Star­če­vić.
On je po­ja­snio, ako se ri­ječ tu­ri­zam po­ve­zu­je sa­mo sa her­ceg­nov­skim pre­tr­pa­nim pla­ža­ma, on­da smo na kri­vom pu­tu.
– Ovdje pod tu­ri­zam mi­sli­mo na odr­ži­vi tu­ri­zam uklo­pljen u pri­ro­du i vje­kov­ni na­čin ljud­skog bi­ti­sa­nja sa i u njoj. U tom smi­slu, kao dra­go­cje­ni do­pri­nos op­stan­ku tra­di­ci­o­nal­nih ka­tu­na vi­di­mo mo­guć­nost nji­ho­ve do­pu­ne kao ma­lih smje­štaj­nih tu­ri­stič­kih obje­ka­ta, obje­ka­ta ko­ji bi u mak­si­mal­noj mje­ri za­dr­ža­li iz­gled ka­tu­na i gdje bi pa­ra­le­no po­sto­ja­la bilj­na i sto­čar­ska pro­iz­vod­nja ko­ja bi se kroz po­sje­tu mo­gla la­ko pla­si­ra­ti tu, na kuć­nom pra­gu. Ta­ko­đe, mo­gu­će je po­kre­nu­ti tu­ri­stič­ku ma­ni­fe­sta­ci­ju ko­ja bi za cilj ima­la pro­mo­vi­sa­nje sta­rog le­dar­skog pu­ta, nji­ho­vog za­na­ta i na kra­ju ga­stro-po­nu­de ve­za­ne za ko­ri­šće­nje le­da iz or­jen­skih ja­ma. Kroz pri­ču o ka­men­skim le­da­ri­ma ko­ma­dić jam­skog le­da do­bi­ja zna­čaj, do­bi­ja svo­ju ci­je­nu i to da­le­ko ve­ću od one ko­ju bi imao kao pu­sti ko­ma­dić le­da. Vi­di­mo ga sju­tra i u po­je­di­nim ko­no­ba­ma sa tra­di­ci­o­nal­nim spe­ci­ja­li­te­ti­ma ali i u eks­klu­ziv­nim mje­sti­ma ka­kvi su Por­to No­vi i Por­to­mon­te­ne­gro, gdje hla­de ča­ši­cu pi­ća, ili dop­u­nju­ju „gor­ski sla­do­led“ – za­klju­čio je Star­če­vić.
I dr Mi­lan Mi­la­no­vić, hro­ni­čar mno­gih te­ma or­jen­skog se­la i kra­ja, pod­sje­tio je da se u „pri­gor­skim se­li­ma gor­nje Bo­ke ži­vje­lo od ze­mlje i sto­ke, šu­me i pla­ni­ne, sje­no­ko­sa i pa­šnja­ka. Po­ljo­pri­vre­da ni­je bi­lo pu­ko za­ni­ma­nje, ne­go na­čin ži­vo­ta, vje­šti­na pre­ži­vlja­va­nja. Upo­sled­njih 100 go­di­na pro­hu­ja­lo je ne­ko­li­ko epo­ha u pro­mje­ni na­či­na ži­vo­ta lju­di.
– Po­red raz­ma­tra­nja Ka­men­sko-ubaj­skih spo­ro­va oko pa­šnja­ka i vo­do­po­ja, iz­vje­sno je da zna­čaj ove knji­ge le­ži u nje­nom krup­nom na­slo­vu „Le­da­ri iz Ka­me­no­ga”. Ov­dje se ra­di o jed­nom iz­u­zet­no znač­ajnom dru­štve­nom i eko­nom­skom fe­no­me­nu, o na­či­nu ko­ri­šće­nja jed­nog pri­rod­nog re­sur­sa, da­kle, ko­ri­šće­nja le­da kao za­jed­nič­kog se­o­skog op­šteg do­bra. Eko­nom­ska su­šti­na je, za­pra­vo, u za­hva­ta­nju pri­rod­ne ren­te, na­kna­de od ko­ri­šće­nja da­ro­va pri­ro­de. Led, ra­zu­mi­je se, ni­je stva­ran ljud­skim ra­dom, ne­go dje­lo­va­njem pri­ro­de, ali bez ljud­skog ra­da, to bi ostao sa­mo pri­rod­ni po­ten­ci­jal, i ne bi se mo­gli do­bi­ti nov­ča­ni pri­ho­di od nje­go­vog ko­ri­šće­nja – re­kao je Mi­la­no­vić.
Dr Ko­mar je pokazao, re­kao je Mi­la­no­vić, ka­ko su Ka­me­nja­ni, na or­ga­ni­zo­va­ni na­čin, pre­ko se­o­skog zbo­ra, kao ob­li­ka lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, ko­ri­sti­li svo­je pra­vo ras­po­la­ga­nja pri­rod­nim re­sur­som, ko­ji le­ži na te­ri­to­ri­ji nji­ho­ve ka­ta­star­ske op­šti­ne, kao za­jed­nič­kom imo­vi­nom. Ka­me­nja­ni su za­pra­vo ras­pi­si­va­li li­ci­ta­ci­ju i da­va­li kon­ce­si­ju, iza­bra­nom svom su­se­lja­ni­nu da va­di led iz ja­ma i da to ko­mer­ci­ja­li­zu­je, ali za uz­vrat da se­lu pla­ća ren­tu, od­no­sno na­kna­du, a ta sred­stva bi bi­la ko­ri­šće­na za po­tre­be se­la.
Tekst i fo­to:
Z.Ša­ko­tić